српски језикEnglish Language
Контакт

Век ваздухопловства у Србији

Интервју странице Страна 1 Страна 2 Страна 3 Страна 4 Страна 5 Страна 6

Појава балона врло брзо је довеле до његове војне примене. Французи 1794. имају две балонске чете и користе их у ратовима 1795/96. и 1870/71. године. Немачка установљава војно балонство 1870, Велика Британија 1878, Италија 1884, Русија 1885, АустроУгарска 1886, а САД 1892. године. У Србији је 1893. године планирано увођење балона у војску, праћен је развој ваздухопловства у свету и објављено је више чланака о томе.


Први ваздухопловни стручњак у Србији је поручник Коста Милетић, одабран по здравственим и интелектуалним критеријумима, стекао је звање пилота везаних и слободних балона у Техничкој аеронутичкој школи код Петровграда (14.02.1901.-12.11.1902), а оспособљен је и за руковање голубијом поштом. По његовим пројектима српска војска је формирала станице голубије поште (1908. у Медошевцу код Ниша и 1909. године у Пироту), а од фирме "Аугуст Ридингер" у Аугсбургу купила је два слободна сферна и један везани змајбалон. На сферном балону названом “Србија” Коста Милетић је летео под српском заставом приликом пријема 19. априла 1909. године. Један балон је набављен из Русије. Гасна комора је наручена код фирме "Дилман" у Берлину, а пољски чекрк у Сенкт Петербургу. Водонична централа набављена је од швајцарске фирме "Ерликен". Та опрема је допремљена у Србију 1909. и 1910. Услови за коришћење балона створени су 1913. године, када је пуштена у рад водонична централа. Српски војни балони су употребљени у другом балканском и Првом светском рату


Међу првима код нас, справама тежим од ваздуха, летели су др Владимир Алексић из Панчева (17. октобра 1909, двокрилном једрилицом стартованом помоћу гуменог ужета) и Иван Сарић из Суботице (јуна 1910, авионом сопствене конструкције). У Београд долазе авијатичари: Чех Рудолф Симон, септембра 1910; Рус Борис Маслеников у децембру 1910. и јануару 1911; Чех Јан Чермак и Италијан Ђани Видмар 1911. и 1912. Словенац Едвард Русијан, летећи на авиону Михајла Мерћепа, гине је 7. јануара 1911. код Небојшине куле на Калемегдану. Идеју ваздухопловства нарочито је подржавала српска омладина.


Први конкурс за питомца авијатичара у Србији објављен је маја 1911, а наредне године упућена је на школовање Прва класа српских пилота: поручници Милош Илић и Јован Југовић, потпоручник Живојин Станковић, наредник Михајло Петровић и поднаредници Миодраг Томић и Војислав Новичић, у пилотској школи у градићу Етамп код Париза од 21. маја до 8. септембра 1912. године успешно су савладали летачку обуку и добили звања пилота. У јесен 1912. Србија је набавила авионе за своју војску.


Интервју странице Страна 1 Страна 2 Страна 3 Страна 4 Страна 5 Страна 6